Kopaonička škola Prirodnog Prava

Pravo na život, pravo na slobodu, pravo na imovinu, pravo na intelektualnu tvorevinu, pravo na pravdu i pravo na pravnu državu

Nazad
BESEDE SA KOPAONIKA
Heksagon

Sva ova prirodna prava coveka proklamovana ovom Deklaracijom, nasla su, na odgovarajuci nacin, mesta u Heksagonu Kopaonicke skole prirodnog prava, koja u okviru svojih sest katedri naucno i strucno proucava, obrazlaze i predlaze resenja mnogih pitanja, a sve pod okriljem racionalne koncepcije prirodnog prava.

Vizija prava svetske unije

Putem implementacije i internacionalizacije prirodnih prava kodifikovanih u pomenutih dokumentima, autoritet prirodnog prava dobio je u svom legitimitetu i sirini toliko mesta da se moglo govoriti o zacecima jednog univerzalnog ili svetskog prava.

Ali taj univerzum pravednog prava nije nastupio. Umesto njega, u prakticnom ostvarenju kodifikovanih i implementiranih prirodnih prava, nastupilo je vreme nesloge i nasilja jednih u odnosu na druge, doslo je do ogromne razlike izmedju proklamovanih i neostvarenih prirodnih prava coveka sto je danas sudbinsko pitanje opstanka pravnicke i svake druge civilizacije.

Antinomija je potpuna: kodifikacija prirodnih prava predstavlja velicanstvenu misaonu zgradu savremenog coveka, ali istovremeno i gazenja te i takve zgrade.

Drugim recima, visok stepen kulture prirodnog prava u izvoru, kodifikaciji, legitimitetu i istovremeno visok stepen nekulture u neostvarenju tih prava. Umesto jednakog postupanja sa jednakim stvarima, nastupilo je vreme nejednakog postupanja sa jednakim stvarima sto je prava suprotnost vrlini pravde kao temeljnoj odrednici racionalne koncepcije prirodnog prava. Kao da su i danas aktuelne Geteove reci: o pravu sto se s nama rodilo, brige se, nazalost i nije vodilo.

Casus mixtus

Uzroci ovakvog stanja su brojni i raznovrsni, zavisno od prostorno-vremenske realnosti, geografskog i ideoloskog faktora, religijske i filozofske svesti, ekonomske mogucnosti i ekonomske konstitucije, recju od stepena opste i juristicke kulture.

Ipak, kada je rec o neostvarenju prirodnih prava na najsirem planu, unutar i izvan pojedinih familija prava odnosno velikih pravnih sistema, mnostvo uzroka mogu se svesti na tri osnovna: ekstremno siromastvo znatnog broja zemalja, postojanje veceg broja antipravnih drzava, zloupotreba Ijudskih prava.

Proklamovana prirodna prava dozivljavaju sudbinu reke ponornice u onom delu sveta koji danas zivi u ekstremnom siromastvu i gde objektivno nije moguce ostvariti mnoga Ijudska prava a posebno ona koja su utvrdjena kao ekonomska, socijalna i kulturna Ijudska prava. To je pravi atak na elementarno Ijudsko dostojanstvo i fizicku egzistenciju gde norme Opste deklaracije o pravima coveka ili norme bilo koje druge deklaracije, jednostavno nisu dobile svoj odziv i opravdanje. Ovde, humanitarna katastrofa ozbiljno preti i katastrofom neostvarenja Ijudskih prava.

U znacajnom delu sveta koji ne pripada ekstremnom siromastvu, Ijudska prava su uglavnom prihvacena na papiru putem ratifikacije i implementacije u nacionalna zakonodavstva. Medjutim, u ovim drzavama nedostaje legalitet u ostvarenju Ijudskih prava posto je vladavina prava ovde zamenjena vladavinom samovolje detentora vlasti koji smatraju da je sve u njihovoj moci, pa sebe vide i vlasnicima vremena. To su one drzave koje ne mogu poneti epitet pravnih drzava, s obzirom da se nacelo legitimiteta i legaliteta prava u tim drzavama nalazi ispod stepena drustvene tolerancije. To je niza kultura prava i ona nije polje na kome Ijudska prava dozivljavaju uzdizanje.

Uzrok neostvarenja Ijudskih prava moze se videti i u mogucoj zloupotrebi Ijudskih prava koja se ponekad preuzima cak i od strane pravnih drzava. Zloupotreba Ijudskih prava postoji u slucaju kada se ona vrse protivno cilju zbog koga su ustanovljena ili priznata. Danas se cesto preduzimaju mere zastite Ijudskih prava koje u sustini znace odmazdu (lex talionis, ekvivalencija nasilja) ili postizanje odredjenih politickih, vojnih, nacionalnih ili ekonomskih ciljeva. U svakom slucaju, takvom "zastitom" cine se nove, cesto i teze povrede Ijudskih prava od onih koja se stite. Nesrazmernost izmedju proklamovanih i neostvarenih Ijudskih prava dovodi do nedozvoljenog stepena pravne nesigurnosti, sto moze biti znak duboke krize ovih prava.

Kultumi standard

Polazeci od uzroka nezadovoljavajuceg ostvarenja proklamovanih Ijudskih prava u svetskim okvirima, ovo vitalno pitanje medjunarodne zajednice ne moze biti reseno u bliskoj buducnosti. To je drustveni proces koji se prostire na neodredjeno vreme. Lako je doneti dekret, recimo, o osnivanju neke finansijske institucije ili dekretom stvoriti neki vojni savez, ali ostvarenje Ijudskih prava se ne moze dekretom postici.

Odredjene metapravne determinante bitno uticu na ostvarenje legaliteta Ijudskih prava, u prvom redu stepen opste i profesionalne kulture, a zatim, stanje univerzalne svesti i savesti, javno mnjenje, medijska, naucna i strucna opservacija, politicka zrelost i prosvecenost, moralna emancipacija, ekonomska inspiracija i radna etika, socijalni kapital i socijalne kohezije, porodicna struktura, ustaljena pravila ponasanja, poverenje u zajednicke norme, tehnicka obrazovanost.

Sve ove determinante u jednom organizovanom drustvu imaju neki svoj stepen i standard i upravo od visine tog standarda zavisi i visina ostvarenja Ijudskih prava. Podizanjem tog standarda na visi stepen Ijudskosti, pitanje ostvarenja Ijudskih prava ulazi u podrucje zadovoljavajuce ili podnosljive drustvene i pravne tolerancije.

Duznost je nasa i individualna i opsta da ucestvujemo u procesu priblizavanja legitimiteta prema legalitetu Ijudskih prava. Ako to ne ucinimo postojece kodifikacije Ijudskih prava ostace u istoriji zabelezene, ne samo kao iluzije i neostvarene zelje, vec i kao cin zajednicke odgovornosti onih kojih odlaze pred onima koji dolaze.

Uslov bez koga se ne moze

Na istim drustvenim koordinatama u smislu ostvarenja Ijudskih prava nalazi se i faktor ustrojstva jednog drustva na temeljima demokratske kulture koja podrazumeva i pravo na toleranciju. Zasigurno, to nije ni vulgarna vladavina vecine koja moze dovesti do tiranije manjine i "demokratske diktature", ni simulovana demokratija cije su demokratske proklamacije samo papirne, vec takav tip demokratije u kojoj pored notornih svojstava demokratije, tolerancija predstavlja conditio sine qua non ostvarenja prirodnih prava coveka. Ona je tacka visokog razuma i legitimacije pravne drzave.

Dogma

Ako je stepen razvoja jednog drustva zarobljen dogmom bilo koje vrste (rasa, boja, pol, jezik, veroispovest, politicko i drugo misljenje, nacionalno i drustveno poreklo), onda je to antipod demokratskoj kulturi, bez obzira na zakon vecine koji je karakteristican za demokratsko drustvo.

Tolerancija i dogmatska netolerancija, dva su saputnika zivota coveka kao drustvenog bica. I zato, ako se determinante pravnog poretka jednog drustva vode evolucijom ka toleranciji, udaljavajuci ga od dogmatske netolerancije, onda je to istovremeno i znak veceg ostvarenja Ijudskih prava.

Legalitet

Jedan vid uticaja na ostvarenje legaliteta Ijudskih prava jeste i reagovanje i insistiranje opste javnosti da svi cinioci prava, a narocito nezavisno sudstvo, pravedno i efikasno primenjuju norme o Ijudskim pravima koje proizilaze iz ratifikovanih konvencija i prihvacenih medjunarodnih standarda prosvecenih zajednica.

Pri tome, legalitet u primeni Ijudskih prava zahteva dubinu filozofije distributivne i komutativne pravde koja je jos od antickog vremena prezivela sve vekove i koja se i danas javlja kao temeljna odredba kulture prava.

Svako drugo pragmatsko i nefilozofsko postupanje u konceptu ostvarenja Ijudskih prava vodi rezultatu kratkog efekta, kako u prostoru tako i u vremenu.

Akteri dosudjene pravicnosti

Sudije, kao akteri dosudjene pravicnosti, izjasnjavaju se o nasem zivotu i svim slobodama koje zivot prate. Vece duznosti od te nema. Zato su stari Rimljani govorili da je sudijska duznost sveta duznost, a prema Aristotelu - ici sudiji znaci ici pravdi. Savest, strucnost i mudrost moraju predsedavati sudijskom vokacijom.

U stvari, pred monizmom neke zakonodavne vlasti koja moze doneti i nepodnosljivo nepravedno resenje, isto kao i pred nelegitimnim aktom neke izvrsne vlasti - sudija je poslednja brana i odbrana pravde. Putem interpretacije odredjenog zakonskog resenja u kontekstu ratifikovanih konvencija i opstih standarda prosvecenih naroda, sud pronalazi resenja koja su i legitimna i legalna.

O polozaju suda i sudijske duznosti, Kopaonicka skola je posvetila izuzetnu i argumentovanu paznju, kako sa stanovista opstih nacela Medjunarodne zajednice i tekovina prirodnog prava, tako i sa stanovista naseg ukupnog zivota. U tom smislu data je i sinteza u formi tzv. zakona XII tablica sudijskog polozaja (Zavrsni dokument 1997).

Kopaonicka skola je istim povodom narocitu paznju posvetila nacelu sudijske nezavisnosti i tom prilikom ukazala, da je sudijska nezavisnost, ne samo pravno pitanje, vec pitanje kulture jednog naroda. Ona je organski deo pravne drzave i kada bi sve determinante pravne drzave bile ispunjene, a sudije ne bi uzivale nezavisnost, takva drzava bi bila nepravna.

Postojanost

Na tim stavovima Kopaonicka skola stoji i danas onako kako je stajala i ranijih godina, posebno 1996. godine, i 1998. godine kada susret Kopaonicke skole nije odrzan zbog presije tadasnje vlasti. Jer, Kopaonicka skola, kao sto je dobro znano, nikada nikome nije slala brzojave podrske ili osude po kriterijumu politicke prolaznosti vec samo po kriterijumu univerzalne pravde. U tom smislu Kopaonicka skola ne vrsi preobuku svoje odece kako to cine mnogi detentori vlasti i oni koji su im varljivi obozavatelji. Ova Skola odoleva svim vetrovima, sa leve ili desne strane, kao i onim pomesanim, koji se zove nevjerin, bas kao sto i Pancicev vrh odoleva svim vetrovima.

Sve u svemu, Kopaonicka skola postojano smatra da u uslovima nepravne drzave, nezavisnost sudije se pretvara u zavisnost od politicke volje, u derivat jednosmernog naloga, politickog, nacionalnog, rasnog, klasnog - i tada pravo dozivljava brodolom, a s njim tone i nezavisnost suda. I zato ici takvom sudiji znaci ici nepravdi. Drugim recima, sa tim brodolomom odlazi i maslinovo drvo kao simbol Ijubavi prava i pravde, a ostaje trn i bodlja u pustinji neprava.

Tri sintagme

Vratimo se sada pitanju ostvarenja Ijudskih prava, i to samo u nekoliko naznaka. Na mnogim stranama savremenog sveta, pravo se vraca svom primitivnom izvoru - ucini zlo; neka druga strana sveta nosena je nalogom - ne ucini zlo. Ali, ova Skola istakla je trecu sintagmu koja je nadahnuta autoritetom prirodnog prava i koja glasi - ucini dobro.

Crni oblaci koji su se nadvili nad ostvarenjem proklamovanih prirodnih prava coveka, prete da nam zarobe trecu epohu ove moralne triparticije i vrate nas primitivnom izvoru odmazde i personalne egzekucije.

Samo vece dejstvo organizovane umnosti u stanju je da sacuva i produzi zivot sintagme - ucini dobro.

Na toj mogucnosti Kopaonicka skola gradi svoju trajnu inspiraciju. Odlikovana poverenjem naucne i strucne javnosti, snagom svoje duhovne slobode, Kopaonicka skola, na svo zlo savremenog sveta, odgovara lepotom dobrog.

Pravo na zivot

Kod ovakvog stanja stvari, postavlja se pitanje gde je danas svetski poredak u odnosu na prirodna prava coveka, koje su mu determinante i horizonti ostvarenja. Prethodno pogledajmo sta se zbilo poslednjih decenija sa nasim prirodnim pravom na zivot i koje opasnosti su se danas nadvile nad ovim pravom koje je uslov postojanja i ostvarenja svih drugih prava coveka i svih oblika njegove drustvenosti.

Pravo na zivot, kao zakonsko i nadzakonsko pravo i kao ius cogens prirodnog prava, nacionalnog i medjunarodnog prava, treba da ima svestranu zastitu pravnog, moralnog i religioznog poretka svake prosvecene zajednice.

Medjutim, to pravo je ugrozeno. Mi zivimo u opasnosti katastrofalnih ishoda vise antagonista prava na zivot u savremenom svetu: nuklearno oruzje, ekoloska katastrofa, genocid, terorizam, pojava novih bolesti.