Kopaonička škola Prirodnog Prava

Pravo na život, pravo na slobodu, pravo na imovinu, pravo na intelektualnu tvorevinu, pravo na pravdu i pravo na pravnu državu

Nazad
BESEDE SA KOPAONIKA
Hirosima antiumnosti

Nuklearna i druga akumulirana energija mora biti u sluzbi prava na zivot. Nikada i ni pod kojim uslovima ne smeju biti sredstvo za masovno unistavanje ili ugrozavanje prava na zivot. Svako ko drukcije cini mora biti pogodjen, ne samo sveopstom sankcijom najveceg zlocina, vec i istorijskom osudom divljastva nad civilizacijom prirodnog prava.

Proizvodnja, isprobavanje ili sirenje, isto kao i samo posedovanje nuklearnog oruzja, jedna je od najvecih potencijalnih opasnosti prava na zivot, opasnost sa kojom je suocen danasnji svet i koji je imao zalosnu priliku da vidi svu strahotu i posledice upotrebe takvog antiljudskog oruzja.

Taj fakt stvara klimu podozrivosti medju drzavama, klimu koja dovodi do "prava" prvog napada, stvara opstu pravnu, ekonomsku i socijalnu nesigurnost, sto je sustinska suprotnost konstituciji i ostvarenju prirodnog prava coveka.

I po tome: svi oblici upotrebe ili samog posedovanja u svrhu upotrebe nuklearnog naoruzanja predstavlja zlocin protiv covecnosti, bez obzira da li su u pitanju male ili velike, demokratske ili nedemokratske, pravne ili antipravne drzave.

Ugrozenost prirode

Savremeni svet i njegova tehnicka civilizacija na pocetku tzv. planetarne ere, stravicnom progresijom umnozava stetne dogadjaje koji cesto po svom obimu prevazilaze drzavne i prirodne granice i prete ekoloskom katastrofom. Nase vreme je vreme ostvarenja neslucenog tehnickog progresa, ali progresa kome stalno podnosimo nove zrtve, kako u brojnom stanju Ijudi, tako i u poremecenoj ravnotezi prirodnih dobara.

Naucno nekontrolisano koriscenje i prekomerna eksploatacija prirodnih resursa, masovna upotreba pogona pomocu razlicitih vrsta energija, nekontrolisana upotreba razlicitih tehnologija, kao i opsta automatizacija zivota savremenog coveka, cak i u uslovima mira i relativno stabilnih drustvenih institucija - dovode do ozbiljnih rizika po zivotnu sredinu i ugrozenog biosfere gde je covek prva zrtva. Taj Gordijev cvor napretka i opasnosti, korisnosti i stete, progresa i zrtve, predstavlja eveliku epidemiju od koje je svet nesposoban da se izleci.

Antropogena delatnost ostavlja za sobom brojne i teske posledice: pijaca voda sve vise postaje deficitarna, a druge vode - podzemne i povrsinske ukljucujuci vode jezera, reka, okeana i mora, dostizu zabrinjavajuci stepen zagadjenosti; enormno smanjenje obradivog zemljista dovodi u opasnost neophodnu potrebu ishrane milijarde Ijudi; narusenost celine ozonskog omotaca; unistavanje suma i prasuma sto dovodi do klimatskih poremecaja; ugrozenost flore i faune i prekomerni nestanak odredjenih biljnih i zivotinjskih vrsta; ispustanje, emitovanje ili unosenje u vazduh, zemljiste ili vodu neke kolicine supstanci jonizujuceg zracenja koja izaziva smrt ili teske povrede bilo kog lica; protivzakonito stvaranje buke; deponija otpada, posebno nuklearnog, kojim se ugrozava prirodna sredina preko mere drustvene i pravne tolerancije.

Sve su to elementi jedne zabrinjavajuce slike postojeceg stanja nase biosfere. Umesto globalne zdrave zivotne sredine dobili smo globalno zagadjenje i globalnu degradaciju zivotne sredine.

Moguci izlazak iz postojeceg stanja, moze se, pre svega videti u energicnoj ulozi svih drustvenih cinilaca (od pojedinaca i razlicitih asocijacija, sve do drzava i medjunarodne saradnje), u pravcu oslobodjenja covecanstva od pretece ekoloske katastrofe i preduzimanjem svih mera u cilju ocuvanja i zastite prirodnih dobara i ugrozene zivotne sredine.

U kontekstu tih mera, krivicnopravna i administrativna zastita zauzima znacajno mesto. U tom smislu potrebno je sprovoditi odredbe medjunarodnih konvencija o zastiti zivotne sredine na nacionalnom i medjunarodnom nivou.

Opstom svescu o ugrozenosti zivotne sredine treba razvijati ekolosku etiku koju je pozitivno pravo nemocno da ostvari. Samo visok stepen razuma kao atribut racionalne koncepcije prirodnog prava, moze ulivati nadu za ekolosku etiku buducnosti koja ce biti u stanju da sacuva vrednosti prirode i preda ih generacijama koje dolaze.

Mir zasnovan na intelektualnoj i moralnoj solidarnosti covecanstva, razvoj utemeljen na legitimitetu ekonomske i pravne konstitucije, i zastita zivotne sredine ispunjena supstratom prirodnog prava - tri su medjuzavisne i nedeljive pojave.

Samounistenje

Genocid izvrsen za vreme mira ili rata, najgrublja je negacija prirodnog prava na zivot. Namerno, potpuno ili delimicno, unistenje jedne nacionalne, etnicke, rasne ili verske grupe, predstavlja antiprirodni akt koji je sankcionisan kao zlocin po medjunarodnom i nacionalnom pravu i koji mora biti sprecavan sredstvima svih drustvenih cinilaca koji cine integritet jednog drustva.

Organizovani terorizam

Jedan od znacajnih udara na pravo na zivot, danas vise praktikovan nego u proslosti, jeste organizovani terorizam zasnovan na nasilju i ucenu kao deliktnom ponasanju. Nasilje i ucena kao obelezja terorizma - dve su mracne tacke mrznje i nagona za nezasluzenu korist.

Terorizam kao zlo savremenog drustva, cesto se vrsi u razmerama koje prevazilaze granice jedne zemlje, pa je za njegovo uspesno suzbijanje potrebna medjunarodna saradnja odgovarajucih cinilaca drustvene zajednice. Ta saradnja i ukupna borba protiv terorizma ne treba da se svede na vulgarnu odmazdu vec na primenu pravno organizovanog instrumentarijuma, jer se bolest uspesnije leci u njenim uzrocima nego u posledicama.

Nove bolesti

Pojava novih odnosno do sada nepoznatih bolesti koje odnose milione Ijudi, predstavlja sledeci masovni udar na pravo zivot.

Te bolesti predstavljaju veliku enigmu za nauku uopste, a posebno za biologiju i medicinu i druge srodne nauke. Zdravlje je uslov zivota i svako ima prirodno pravo na zastitu zdravlja koja odgovara njegovim potrebama. Medjutim, ako takva zastita izostane, a pri tome, nove bolesti se javljaju kao posledice Ijudskih radnji, onda je to krupan atak na nas zivot.

Sve mere zdravstvene zastite moraju uvek biti zasnovane na nacelu Ijudskog digniteta i osnovnih prava i sloboda sa aspekta primenjenih rezultata odgovarajuce nauke a posebno biologije i medicine. U tom smislu nije dozvoljena praksa koja je u suprotnosti sa Ijudskim dostojanstvom, kao sto je reproduktivno kloniranje Ijudskih bica.

Osnovne slobode

Pravo na zivot i njegova ugrozenost prisustvom i dejstvom pomenutih faktora, komplementarno je sa pravom na slobodu, sto je drugi ugao naseg Heksagona. To su proklamovane slobode politicke i gradjanske, a zatim citav niz sloboda iz domena ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava.

Kao opste mesto ovde oznacimo, da prema racionalnoj koncepciji prirodnog prava slobodu treba shvatiti kao racionalnu kategoriju, a to znaci da je ona samosvesno ogranicena, jer polje slobode jednog titulara granica je slobode drugog. Pri tome nema slobode pod nasiljem i nema slobode bez odgovornosti.

Razliciti vidovi proklamovanih sloboda danas cine citav pravnicki svet kojim se iskazuje duboka vera u one osnovne slobode koje bi trebalo da budu temelj pravde i mira u svetu i koje se najbolje ostvaruju demokratskom kulturom i zajednickim postovanjem prirodnih prava coveka. Tu je citav sistem krivicno-pravne i procesne zastite licnosti, porodicne slobode licnosti, upravno-pravne zastite licnosti i druge zastite o kojima u ovom trenutku nece biti govora.

Svojinske razlike

Posvetimo nekoliko reci svojinskoj slobodi ili bolje reci svojinskoj pravdi i svojinskoj nepravdi, i to sa stanovista opsteg ambijenta savremenog svetskog poretka, njegove moci i njegove nemoci da ovlada komutativnom i distributivom pravdom na polju svojinskih odnosa.

Osnovna teza racionalne koncepcije prirodnog prava ovde glasi: svojinske razlike i na njima zasnovane drustvene razlike mogu biti odrzavane samo na zajednickoj koristi, a ne na stetu i diskriminaciji drugog. Sve sto je izvan ove odredbe cini da svojinska sloboda nije vise u okvirima racionalne koncepcije prirodnog prava.

Razume se, postavlja se pitanje gde su granice svojinske slobode odnosno neslobode ili gde su granice svojinske pravde i svojinske nepravde i dalje: koliki je stepen i podrucje drustvene tolerancije u svojinskim razlikama i da li svojinska sloboda moze ici preko onoga sto je titular te slobode stvorio svojim radom ili svojinu treba shvatiti kao zapovest da svakome treba dati ono sto mu pripada - sum quique tribuere.

Svojinska dogma i konkurencija sposobnosti

Svi odgovori se mogu svesti na dva osnovna: kolektivisticka drzavno-svojinska dogma ili konkrencija sposobnosti u uslovima trzisne privrede.

Drzavno-svojinska dogma koja drzavi kao svojinskom titularu daje i javnoprava i politicka ovlascenja, nije iskazala istorijsko opravdanje i ona danas u svetskom poretku uglavnom silazi sa scene i ustupa mesto konkurenciji sposobnosti u uslovima trzisne privrede za koju se vezuje verovanje da ona vodi u ekonomsku i politicku demokratiju koja je svojstvena pravnoj drzavi.

Medjutim, konkurencija sposobnosti u uslovima trzisne privrede mora biti organizovana tako da ne stvara ogromne svojinske razlike i na njoj zasnovane drustvene razlike koje dovode do revolucionarnih pobuna, sto je suprotno sustini racionalne koncepcije prirodnog prava.

Svojinske nepravde

Svojinska pravda u danasnjim uslovima trzisne ili drzavno-svojinske dominacije - nije ostvarena u granicama tolerancije prirodnog prava.

Svojinska nepravda se umnozila u odnosu na svojinsku pravdu. Jedan mali procenat Ijudi koji ide ispod 10% drzi u rukma svojinskog imperijuma milijarde Ijudi.

Snaga jednog naroda, a to znaci snaga svetskog poretka, meri se, izmedju ostalog i blagostanjem slabijih. Medjusobni obziri i postovanje razlika treba da se nadju u nekoj vrsti jedinstva.

Mnostvo agresija

Ucinimo sada jedan mali predah i stavimo pod zajednicki svod, sve do sada pomenute agresije na nas zivot i slobodu, agresije koja poput azdaje sa vise glava, ugrozavaju prirodu kao celinu i sve Ijude koji su i deo i delo prirode - i dobicemo rezime koji glasi: culna kultura i nekultura (sestre simetrije) nije vise samo ante portas, ona se uselila u nas zajednicki dom umnosti sa deliktnom namerom da nam preuzme pravo na zivot i pravo na samosvesnu slobodu. Dakle:

Gigantsko unistenje zdrave prirodne sredine i okoline koje preti ekoloskom katastrofom; nuklearno i drugo slicno oruzje za masovno unistenje Ijudi; genocid kao antiprirodna pojava unistenja Ijudi; terorizam do sada nevidjenih razmera; epidemija do sada nepoznatih bolesti; svakodnevno prekobrojno unistavanje Ijudi koje namece visok razvoj tehnickog uma; ratni sukobi, kvazi ratni i poratni konflikti; organizovana mrznja vladinih i nevladinih organizacija - svako od njih uzima svoj danak u krvi.

Mi danas zivimo, mislimo i delamo u najmracnijem casu ove prelazne (nadajmo se) i prolazne noci, u tragicnom casu vladavine culne kulture ili nekulture. U tom casu su se sjedinili svi kosmari Ijudske duse i tela.

Ohrabrenje - kultura umnosti

Ali, na tom domu nije i ne sme biti istaknuta bela zastava. Jer, kako Pesnik kaze, covek sam tu i smem da budem to. Ili, sto god dodje ja sam mu naredan.

I zato danas covecanstvo mora biti organizovano u svojoj kulturi umnosti, svesno u svojoj hrabrosti pred zakonom neminovnosti - kada ne bi bilo noci, ne bi bilo ni dana. Snagom i dostojanstvom naseg socijabiliteta, prirodnim integritetom njegovog bica, duznoscu svakog coveka i svih Ijudi zajedno, tolerancijom kao izrazom najveceg stepena Ijudskosti, dakle, ujedinjenim bicem i vodjeni maticom zivota prirodnog prava racionalnog smera, prezivecemo, prebolecemo taj najmracniji cas ove prelazne noci. Samo je svet umnosti odlikovan poverenjem za takvu ulogu.