Kopaonička škola Prirodnog Prava

Pravo na život, pravo na slobodu, pravo na imovinu, pravo na intelektualnu tvorevinu, pravo na pravdu i pravo na pravnu državu

Nazad
BESEDE SA KOPAONIKA
Sjaj i beda svetskog poretka

Svetski poredak, zahvaljujuci opstem napretku nauke, a posebno neslucenom razvoju tehnickog uma, donosi sveopstu emancipaciju od lokaliteta i provincijalizma, pre svega, u domenu ekonomije i informativne tehnologije, a zatim, povezanost i komplementarnost drustvenih ustanova, stvaranje i funkcionisanje nadnacionalnih tvorevina, umnozenost raznih vrsta komuikacija posebno saobracajnih, medjukulturno prozimanje sto je od osobite vaznosti kada se zna da je u sastav UN ukljuceno oko 180 drzava i nekoliko hiljada kulturnih posebnosti - sve to zajedno cini epitet dobrog u kontekstu svetskog poretka koji bi trebalo da nas vodi u multikulturnu toleranciju, a ne u kulturnu centralizaciju i unipolarnu globalizaciju.

Kada je rec o multikulturnim odnosima i buducnosti svetskog poretka, treba naglasiti da je u prethodnom razdoblju prosloga veka svet bio podeljen ideoloskim razlikama - fasizam, liberalna demokratija ili otvorena drustva, komunizam, bili su Ijuti rivali za politicku, ekonomsku i svaku drugu prevlast. Ishod znamo - desetine miliona Ijudi platilo je zivotom to rivalstvo.

Danas, izgleda da se konflikt nece produbljivati po ideoloskim osnovama vec po mogucem sukobu glavnih kulturnih grupacija u svetu: zapadne, islamske, konfucijanske, japanske, indijske kulture. Rast znacaja kulture u svetskom poretku postaje prevalentna i vitalna dimenzija.

Pitanje je sad

I sada nastaje Hamletovsko pitanje: ili ce ove kulturne razlike voditi u konflikte koji se mogu pretvoriti u kataklizmu covecanstva ili ce se otvoriti procesi kreativnih promena i prilagodjavanja u medjukulturnim odnosima

U tom bitnom pitanju, filozofija prirodnog prava racionalnog smera, donosi terapiju pravde i toleranciju kao osecanje postovanja medjuzavisnosti. Terapija pravde i ovde glasi: jednako postupanje sa jednakim stvarima i nejednako postupanje sa nejednakim stvarima u srazmeri njihove nejednakosti. Taj socijalni medikament primenljiv je na shodan nacin na svim poljima zajednickog zivota i u svim sferama nauke kao nedogmatske i istinoljubive sumnje.

Ali, ta pravda i tolerancija kao sto je vec naglaseno, ne uspostavlja se nikakvim trenutnim dekretom vec ona zavisi od citavog niza metapravnih cinilaca, kao sto su: moralna zasnovanost, ekonomska inspiracija, filozofska opredeljenost, politicka zrelost, radna etika, porodicna struktura, poverenje u zajednicke norme, stanje univerzalne svesti i savesti, navike, obicaji, tehnicka i druga obrazovanost i druge determinante koje se slivaju u imenitelj socijalnog kapitala.

Socijalni kapital

U kontekstu ovako shvacenog stepena kulture, ekonomski zivot i ekonomska konstitucija i motivacija, ne moze biti odvojena iz tkiva socijalnog kapitala. U suprotnom, ona bi probila opnu drustvene celije socijalnog kapitala i prerasla u moguci konflikt drustvenih grupa zasnovanih na velikim drustvenim razlikama.

Otuda, samointeres putem trzista ne sme biti jedini atribut ekonomske globalizacije. Samointeres trzisnih grupa kao egoizam ekonomskog kapitala ne sme biti suprotstavljen socijalnom kapitalu kao izrazu i rezultanti opstosti i posebnosti kulturnih cinilaca odredjenog drustva. Svetski poredak o tome mora voditi racuna, jer snaga svakog naroda pa i snaga svetskog poretka meri se pravdom i blagostanjem, a ne nepravdom i nasiljem.

Razume se, pored ekonomske demokratije snaga, svetskog poretka meri se i politickom demokratijom, ali ne simulovanom demokratijom ili demokratskom diktaturom kada vecina sprovodi tiraniju nad manjinom. Kao sto je vec istaknuto, atribut demokratske kulture cini tolerancija kao zivotni otisak opste kulture jedne pravne drzave. Nadalje, tu su i druga obelezja a narocito princip podele vlsti na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku, gde sudska nezavisnost, kao sto je vec receno, predstavlja merilo kulturnih vrednosti jedne zajednice.

Okovi straha

Zakonska i nadzakonska duznost svetskog poretka je, ne samo da nas oslobodi aveti masovne smrti i okova straha, vec da izgradjuje takve determinante socijalnog kapitala koje ce biti u stanju da uspostave i u visokom stepenu ostvare organizaciju drustvene zajednice na principima Opste deklaracije o pravima coveka iz 1948. godine, i brojnim opstim i regionalnim dokumentima zasnovanim na odredbama ove Deklaracije. Tada, to bi bio siguran znak i dokaz duhovnog punoletstva covecanstva.

Da ili ne

Globalizacija kao epitet multikulturne opstosti i medjuzavisnosti, zasnovana na postovanju prirodnih prava svih Ijudi - da, ali, globalizacija zasnovana na diskriminaciji Ijudi i njihovih asocijacija, primenom dogmatske netolerancije i upotrebom i zloupotrebom trenutne ili trajnije pozicije moci bilo koje vrste - ne.

Ako savremena globalizacija ide pravcem diskriminacije, onda je to u proslosti vec vidjeno i nazalost zapamceno kao kataklizma prirodnog prava coveka pred najezdom organizovanog stupiditeta i culne nekulture. To bi onda bio znak duhovnog maloletstva covecanstva koje tvrdoglavo nece da zna, (a jos manje da primeni) za prirodna prava coveka proklamovana i kodifikovana u savremenim dokumentima i standardima Medjunarodne zajednice.

Jutro novog dana

I zato, kada umni deo covecanstva savlada postojeci pakao razdora i nesloge i oslobodi se sopstvenog ropstva, i kada izbegne pretecu katastrofu casa ove svetske noci, jutro novog dana donece nam pravedniji univerzum prava.

A, dotle, do tog jutra, do tog kulturnog cina, neka jaca nasa matica savesti, kultura razuma i vrlina pravde, svuda i na svakom mestu - i ovde na Kopaonickom vrhu zajednicke umnosti.

Tu gde je nebo blize, gde se prirodnije cuje, u tom podnebesju svemoci prirode, Kopaonicka skola na dan petnaeste godine svoga zivota zajednickom rukom ispisuje reci - prolongatio iuris naturalis.