Akademik prof. dr Slobodan Perović Osnivač   

Kopaoničke škole prirodnog prava     

Biografija i odabrani radovi

Akademik prof. dr Slobodan Perović bio je redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Matični predmet mu je bio građansko pravo, posebno obligaciono pravo. Bio je dugogodišnji šef katedre za građansko pravo i dugogodišnji predsednik postdiplomskih studija. Veliki broj doktorskih i magistarskih disertacija rađeni su pod njegovim mentorstvom. Bio je dugogodišnji član i predsednik brojnih Univezitetskih tela i profesor po pozivu na brojnim pravnim fakultetima izvan Srbije.

Profesor Slobodan Perović bio je član Slovenske akademije znanosti in umetnosti (1987), član Crnogorske akademije nauka i umjetnosti (2000), član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (2004), član Međunarodne akademije za komparativno pravo (International Academy of Comparative Law) sa sedištem u Parizu (2006), član Makedonske akademije nauka i umetnosti (2009), član Ruske akademije nauka (2019).

Bio je predsednik Suda Srbije i Crne Gore od osnivanja Suda (2004) do prestanka Državne zajednice Srbija i Crna Gora (jun 2006). Na ovu funkciju izabran je jednoglasnom odlukom Skupštine Srbije i Crne Gore.

Akademik prof. dr Slobodan Perović bio je predsednik Komisije za izradu Građanskog zakonika Republike Srbije, predsednik odbora za polaganje pravosudnog ispita Ministarstva pravde Republike Srbije u pet mandata, član zakonodavno-pravne komisije Skupštine Republike Srbije u četiri mandata (ukupno 16 godina).

Osnivač Kopaoničke škole prirodnog prava i predsednik Udruženja Kopaoničke škole prirodnog prava – Universitas iuris naturalis Copaonici koja je od 2005. godine pod pokroviteljstvom UNESCO.

Predsednik Udruženja pravnika Jugoslavije, a kasnije predsednik Saveza Udruženja pravnika Srbije i Republike Srpske, kao jedne od najširih asocijacija pravnika na ovim prostorima.

Predsednik Naučnog društva Srbije u četiri mandata (član od 1972. godine) koje se sastoji iz četiri odeljenja: prirodno-matematičkog, tehničkog, medicinsko-biološkog i odeljenja društvenih nauka.

Predsednik izbranog suda (arbitraže) Privredne komore Srbije u četiri mandata i arbitar u međunarodnim trgovinskim arbitražama, institucionalnim i ad hoc, sa bogatim iskustvom u ovoj oblasti.

Profesor Slobodan Perović bio je član i glavni urednik više pravnih časopisa, komentara zakona, edicija i enciklopedija prava. Pri tome, posebno mesto zauzima Komentar Zakona o obligacionim odnosima u izdanju Savremene administracije iz 1995. godine, čiji je profesor Perović bio glavni redaktor. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa “Pravni život” od 1980. godine.

Bio je član je Association Henri Capitant des Amis de la Culture Juridique Française, kao i drugih domaćih i međunarodnih naučnih i stručnih foruma.

Nikada nije bio član nijedne političke partije.

Profesor Slobodan Perović nosilac je ordena Karađorđeve zvezde, kao i brojnih inostranih povelja i priznanja dodeljenih od strane pravničkih asocijacija i akademija prava. Nosilac Zlatne plakete udruženja pravnika Republike Srpske i Zlatne povelje Pravnog fakulteta Univerziteta u Banjaluci.

Akademik prof. dr Slobodan Perović bio je autor velikog broja knjiga, udžbenika i monografija, naučnih studija i brojnih radova publikovanih u domaćim i inostranim izdanjima iz oblasti građanskog prava, komparativnog prava i filozofije prava. Mnoga od ovih dela objavljena su na francuskom, nemačkom i engleskom jeziku, a neka od njih i na mađarskom, poljskom, španskom i kineskom jeziku. Ukupnim naučnim delom u ovim oblastima uticao je na razvoj pravne teorije i prakse i po tom osnovu stekao naučni autoritet i ugled u zemlji i inostranstvu.

Bibliografske podatke o svim naučnim radovima profesora Perovića ovde nije moguće dati zbog obimnosti i različitosti izdanja i izdavača na našem i inostranom izdavačkom području. Zbog toga, ovde će se naznačiti samo najvažnije objavljene knjige, monografije i studije produbljenog karaktera i to u oblasti građanskog prava i filozofije prava.

U oblasti građanskog prava, posebno obligacionog, autor je sistemskih dela, monografskih rasprava i brojnih studija. Glavna dela iz ove oblasti su: Obligaciono pravo, Beograd, 1990. (800 strana, sedam izdanja, rezime 50 strana na francuskom i 50 strana na engleskom jeziku, prikazana u eminentnim francuskim časopisima); Formalni ugovori u građanskom pravu, Beograd, 1964. (150 strana, rezime na francuskom jeziku); Opšta teorija ugovora, Beograd, 1968. (300 strana); Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti i načelo pravne sigurnosti, Naučni pregled, Beograd, 1974. (rezime na francuskom, engleskom i ruskom jeziku); Zabranjeni ugovori u građanskom pravu, Beograd, 1975. (260 strana, rezime na francuskom jeziku); Retroaktivnost zakona i drugih opštih akata, teorija sukoba zakona u vremenu, Beograd, 1987. (320 strana); Punovažnost ugovora u spoljnoj trgovini, Beograd, 1977. (78 strana); Les principes et les règles générales de la nouvelle loi Yougoslave sur les Obligations en matière de contrats, Revue Internationale de droit comparé, 1979, br. 4; A jugoszláv kötelmi jog kodifikációjának általános jellegzetességeiröl, Jogtudományi közlöny, Tudományos folyórat mellékletekkel, Budapest 1981, 9 szám; Die Kodifikation des Obligationenrechts in Jugoslawien, Achiv für die civilistische Praxis, Tübingen, 1982, Heft 4; Le rôle des normes non juridiques dans le droit, XI Congrès internationale de droit comparé, rapports nationaux Yougoslaves, 1982; L’influence de l’ ordre public sur la validité des contrats, Université de Paris I, Panthéon-Sorbonne et Université de Belgrade, Paris, 1982. (publikovano i u časopisu Yugoslav law, 1982, br. 2); Ugovor kao akt moralne i pravne civilizacije, Beograd, 1993. (140 strana); Autonomija volje i prinudni propisi, Beograd, 2007. (81 strana); Pravne vrednote in podjetništvo, Podjetje in delo, Dnevi slovenskih pravnikov, Portorož 2001; Ugovorno pravo u bivšoj Jugoslaviji, Deutsche stiftung für Internationale Rechtliche Zusammenarbeit E.V, Dubrovnik 2002; Načelo ekvivalentnosti i dvostrani ugovori, Savez Udruženja pravnika Srbije i Crne Gore, Budva, 2004; Sloboda uređenja obveznih odnosa i javni poredak, Pravni fakultet sveučilišta u Zagrebu, Liber amicorum Jakša Barbić, Zagreb, 2005; Izvršenje ugovornih obaveza i odgovornost za neizvršenje, Arhiv za pravne i društvene nauke br. 1–2, Beograd, 2008; Predgovor Zakon o obligacionim odnosima, Beograd, 2010. (devetnaest izdanja, u skraćenoj verziji objavljen kao produbljena teorijska studija na poljskom jeziku (Wstep) u izdanju Poljske akademije nauka.

U oblasti filozofije prava, glavna dela su: Kriza pravnog sistema, studija saopštena u JAZ-u u Zagrebu 1987, kao i na Pravnom fakultetu u Ljubljani 1987, Zbornik radova “Kriza pravnog sistema” Univerzitet u Beogradu, 1990; Pravno filozofske rasprave, Beograd, 1995. (540 strana); Prirodno pravo i sud, Beograd, 1996. (130 strana, 1997. godine objavljeno i na francuskom jeziku Le droit naturel et le juge); Kultura zakonitosti i prirodno pravo, Beograd, 1997. (120 strana); Sudijska nezavisnost – prolegomena, Beograd, 1998. (130 strana, objavljeno i na francuskom jeziku L’independance du juge, kao i na engleskom jeziku Independence of Judiciary); Ljudska prava i sudijska nezavisnost, Beograd 1998. (210 strana); Moć prirodnog prava, Beograd, 1998. (105 strana); Kultura prirodnog prava, Beograd, 2000. (64 strane); Neprolaznost Heksagona prirodnog prava, Beograd, 2001. (130 strana); Deklaracija Kopaoničke škole prirodnog prava, Beograd, 2002. (Deklaracija predstavlja sintezu autorovih radova u opusu Kopaoničke škole prirodnog prava. Objavljena je na šest velikih jezika: engleskom, francuskom, nemačkom, španskom, ruskom i kineskom jeziku); Kulturni identitet i prirodno pravo, Beograd, 2004. (130 strana); Prirodno pravo i univerzalne vrednosti, Beograd, 2005. (116 strana); Prirodno pravo u filozofskom i normativnom spisu, Beograd, 2006. (116 strana); Budućnost prirodnog prava, Beograd, 2006. (110 strana); Sloboda i prirodno pravo, Beograd, 2007. (136 strana); Prirodno pravo i miroljubive integracije, Beograd, 2008. (110 strana); Vremenske dimenzije pozitivnog i prirodnog prava, Beograd, 2009. (505 strana); Prostorne dimenzije pozitivnog i prirodnog prava, Beograd, 2010. (130 strana); Prirodno pravo i odgovornost, Beograd, 2011. (160 strana); Prirodno pravo i moral, Beograd, 2012. (168 strana); Prirodno pravo i dostojanstvo, Beograd, 2013. (148 strana); Prirodno pravo i načelo savesnosti i poštenja, Beograd, 2014. (164 strane); Prirodno pravo i autonomija ličnosti, Beograd, 2015. (140 strana); Prirodno pravo i društveni imperativi, Beograd, 2016. (118 strana); Prirodno pravo i stvarnost, Beograd, 2017. (164 strane); Prirodno pravo i zapovest razuma, Beograd, 2018. (80 strana); Besede sa Kopaonika, Beograd, 2018. (21. izdanje, 1083 strane).