Heksagon prirodnih prava 
U svojstvu osnivača i predsednika Kopaoničke škole prirodnog prava, akademik prof. dr Slobodan Perović konstituisao je Heksagon prirodnih prava koji je okupio sve pravne i socijalne discipline oko šest stubova opšte civilizacije (život, sloboda, imovina, intelektualna tvorevina, pravda, pravna država). Ovih šest stubova Heksagona istovremeno predstavljaju katedre Kopaoničke škole prirodnog prava koje okupljaju čitav niz srodnih disciplina.
Polazeći od sistema postavljenog Heksagonom kao izvorom i naučnim motivom, rad Kopaoničke škole prirodnog prava se odvija u 25 do 30 sekcija kao užih grupacija koje pripadaju odgovarajućim katedrama. Pravo na život (život, zdravlje, ekologija, sport); Pravo na slobodu (krivičnopravna i procesna zaštita ličnosti, sloboda misli i izražavanja, sloboda veroispovesti, sloboda ličnosti, upravno-pravna zaštita slobode); Pravo na imovinu (kodifikacije, svojina i druga stvarna prava, svojina i nasleđe, ugovor, odgovornost za štetu, porezi, privredna društva, međunarodni privredni ugovori, arbitraža, osiguranje, banke i bankarski poslovi, radni odnosi); Pravo na intelektualnu tvorevinu (pravo učestvovanja u kulturnom životu zajednice, pravo na autorsko delo, pravo industrijske svojine, pravo učestvovanja u naučnom napretku); Pravo na pravdu (opšte značenje prava na pravdu, sud u koneksitetu pravde – ustavno sudstvo, sudska praksa i uloga suda, međunarodni odnosi i pravda – elementi inostranosti, pravo Evropske unije, pravna zaštita izbeglica); Pravo na pravnu državu (teorijski koncept pravne države, praktična ostvarenja pravne države).
Za svoj naučni Heksagon, profesor Perović je isticao da predstavlja integritet svih prirodnih prava, zasnovan na filozofiji racionalne koncepcije prirodnog prava, čineći jedinstven mozaik u kome se prepoznaju boje različitih posebnih disciplina ali ujedno i jednake izvorne opštosti.
Okupljena oko Heksagona prirodnog prava, Kopaonička škola danas predstavlja originarni Univerzitet ljudskih prava koji je zasnovan na filozofiji pravde u smislu racionalne (umne) koncepcije prirodnog prava.
